6.06.2017.
Izvor: www.danas.rs
Da li će se lekovi sa A i A1 liste, koje dotira Republički fond za zdravstveno osiguranje na sledećem tenderu nabavljati po originalnom nazivu brenda kao do sada ili po INN nazivu (nazivu aktivne supstance), što je praksa u okruženju, pitanje je koje će država morati da reši do 1. novembra kada je po zakonu poslednji rok za raspisivanje tendera.
U Srbiji se danas tender za lekove raspisuje po nazivu brenda, u kom je često i naziv kompanije koja ga proizvodi, što u dobroj meri neutrališe sistem centralnih nabavki lekova uveden 2013. godine. Pošto nema konkurencije, ponuđači nude tek za koji procenat manju cenu od državno propisane maksimalne cene.
Ekonomista Dragovan Milićević, koji ima decenijski radni staž na rukovodećim mestima domaćih farmaceutskih kompanija, ističe da su na prošlogodišnjem tenderu ponuđači davali dva do pet odsto niže cene od maksimalnih, tako poništavajući smisao javnog tendera - da se dođe do najniže cene.
On ističe da bi prelazak na izbor leka po generičkom nazivu naterao proizvođače da značajno spuste cene i prema njegovoj računici država bi mogla da uštedi do 60 miliona evra na ceni lekova.
I Svetska banka, koja je bila nosilac projekta uvođenja centralizovane nabavke lekova 2013. godine, u svojim izveštajima navodi da je na redu uvođenje nabavke lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu (INN).
RFZO je već započeo sa ovakvom nabavkom bolničkih lekova sa B liste i u prvoj godini je ostvarena ušteda od 32 miliona evra, a prosečna cena leka je spuštena za 27 odsto.
I tada je postojao, a i sada postoji značajan otpor farmaceutske industrije, što nije ni čudno s obzirom da bi ova industrija mogla da ostane bez desetina miliona evra koji bi ostali u državnoj kasi.
Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, upozorava da oslanjanje na samo jednog proizvođača uvek sa sobom nosi rizik od poremećaja tržišta usled neplaniranih poremećaja proizvodnje koji se povremeno dešavaju skoro svim proizvođačima.
Visit us on our