20.11.2016.
Izvor: www.vijesti.me
Države zapadnog Balkana opterećuju isti problemi kada su u pitanju javne nabavke čija svrsishodnost treba da bude u fokusu regionalnih vlada, zaključeno je na konferenciji o svrsishodnosti javnih nabavki koja je održana prije dva dana u Beogradu.
Konferencija je organizovana u okviru projekta „Ka efikasnim mehanizmima javnih nabavki u državama potencijalnim kandidatima za članstvo u EU ( Srbija, Crna Gora, BiH i Makedonija)”. Projekat je sprovela koalicija Balkan tender watch čije su članice Fond za otvoreno društvo iz Srbije, Centar za građanske komunikacije iz Makedonije, Centar za razvoj neprofitnog sektora iz Srbije, Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) iz Crne Gore i Fond za otvoreno društvo iz BiH.
Projekat je umrežio udruženje profesionalaca u javnim nabavkama i ponuđača, uprave za javne nabavke u državama regiona, državne revizorske institucije i ostala državna i regulatorna tijela koja u svojoj nadležnosti posredno ili neposredno imaju sisteme javnih nabavki.
Na konferenciji je ocijenjeno da pitanje svrsishodnost u postupcima javnih nabavki u najvećoj mjeri utiče na efikasno i odgovorno upravljanje javnim finansijama.
Saradnja sa vrhovnim revizorskim institucijama rezultirala je zajedničkom inicijativom vrhovnih revizorskih institucija da sprovedu paralelnu reviziju javnih nabavki regiona.
Analiza javnih nabavki u četiri države pokazala je da svrsishodnost javnih nabavki do sada nije uzimana u obzir u postupcima planiranja i sprovođenja javnih nabavki kod naručilaca, kao i u postupcima kontrole regulatornih institucija.
Predsjednik Državne revizorske institucije (DRI) Srbije Radoslav Sretenović ukazao je da su problemi u toj oblasti u svim zemljama nedostatak transparentnosti i kompletnih analiza prije izrade plana javnih nabavki.
„Bez obzira na napredak koji postižemo u sistemu javnih nabavki i dalje postoji problem ekonomičnosti prilikom izbora u postupku javnih nabavki od strane naručioca”, kazao je Sretenović.
Član Senata DRI Crne Gore Branislav Radulović ukazao je na probleme neblagovremenog i nerealnog planiranja, nesaglasnosti ugovora o nabavkama sa zahtjevima iz tendera, naknadnoj izmjeni uslova nabavki, velikom broju aneksa ugovora i odsustvu kontrole izvršenja.
„U reviziji postupaka dodjele ugovora i reviziji realizacije dodijeljenih ugovora ima brojnih nepravilnosti i mora im se dati jednak prioritet ako se želi obezbijediti poštovanje osnovnih načela javnih nabavki“, rekao je Radulović.
Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Srbije Jadranka Jelinčić kazala je da je u javnim nabavkama prisutna zloupotreba monopolskog položaja koji se štiti, te da je saradnja sudstva, tužilaštva i državnih revizija važna u efektivnoj kontroli i upotrebi državnog budžeta.
„Ovo trojstvo je važno i ako hoćemo da imamo državu koja može da se odupre bilo kojoj vrsti zarobljavanja od strane pojedinačnog ili grupnog interesa,“ rekla je Jelinčić.
Ocijenjeno je da pojаavi sprovođenja nepotrebnih javnih nabavki doprinosi nedovoljna interna i eksterna revizija svrsishodnosti jаvnih nabavki, te da je važno da se ta kontrola uspostaаvi u narednom periodu sa adekvatnim kapacitetom nadležnih institucija. Uz to, zaključak je da je potrebno povećaаti kаapaаcitete u državnim revizorskim institucijama u sve četiri zemlje.
Planovi se u CG često mijenjaju
Predstavnik MANS-a Mitar Batrović kazao je da su uočili da kod crnogorskih institucija godinama postoji problem u inicijalnom planiranju nabavke robe, radova i usluga koji se ogleda u čestim izmjenama planova javnih nabavki, te da neke institucije planove mijenjaju i po 10 puta.
„Nezavisno od planiranja, često se dešava da se kompletan tok postupka javne nabavke stopira zbog žalbe Državnoj komisiji za kontrolu postupaka javnih nabavki, pa naručioci često pribjegavaju korišćenju manje transparentnih postupaka”, kazao je Batrović.
Zamjenica direktora Uprave za javne nabavke Crne Gore Mara Bogavac kazala je da je u svrsishodnosti javnih nabavki loša praksa to što postoji loša saradnja između naručilaca, nepostojanje kratkoročnih i dugoročnih planova poslovanja, kao i nedovoljni tehnički i kadrovski kapaciteti. „To za posljedicu ima kašnjenje u sprovođenju jabavki, neiskorišćenost planiranog novca..“ rekla je Bogavac.