NAČELO JEDNAKOSTI PONUĐAČA

20.08.2014.

Autor: FOD Srbija

NAČELO JEDNAKOSTI PONUĐAČA

Član 12 

Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim ponuđačima.

Naručilac ne može da određuje uslove koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač. 

Načelo jednakosti ponuđača regulisano je članom 12. Zakona o javnim nabavkama i takođe je uređeno na suštinski isti način kao i u prethodno važećem Zakonu. Dužnost je naručioca da u svim fazama javne nabavke obezbedi jednak tretman svim ponuđačima. Naručiocu je zabranjeno da određuje uslove koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, kao i  diskriminaciju koja bi proizilazila iz klasifikacije delatnosti koje obavlja ponuđač. Ovo načelo takođe ima značaj „potpornog“ načela koje svojim dejstvom omogućuje veću konkurenciju, a posledično i ostvarenje ekonomičnosti i efikasnosti postupaka javnih nabavki. Da bi se ostvarila prava konkurencija i tržišni principi u punom smislu reči, neophodno je da naručilac ima jednak tretman prema (svim) potencijalnim ponuđačima. Ovo se posebno odnosi na problematiku tzv. „privilegovanih informacija“. Dakle, nije moguće da naručilac selektuje koje će informacije davati, a koje neće pojedinim ponuđačima, već svi ponuđači moraju posedovati sve bitne informacije i to pravovremeno. Ovo se posebno razrađuje odredbama čl. 62. Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na dodatne informacije i pojašnjenja i izmene konkursne dokumentacije, te obavezu ponuđača da ove dodatne informacije i eventualne izmene objavljuje, kako bi svi potencijalni ponuđači bili upoznati sa zahtevim i uslovima postupka javne nabavke.

Naravno, određene izuzetke u odnosu na ovo načelo predviđa sam Zakon i izričito ih navodi, kao što su preferencijali predviđeni za domaće ponuđače i dobra koji su regulisani članom 86. Zakona. Navedenim članom regulisana je prednost domaćih ponuđača prilikom pružanja usluga i izvođenja radova, odnosno ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla, koja u slučaju kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude podrazumeva da će biti izabrana ponuda domaćeg ponuđača, odnosno ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla ukoliko razlika u konačnom zbiru pondera nije već od 10 u odnosu na najpovoqniju ponudu stranog ponuđača ili ponuđača koji nudi dobra inostranog porekla. U slučaju kriterijuma najniže ponuđene cene, ta razlika iznosi 15% u odnosu na najpovoljniju ponudu stranog ponuđača za nabavku usluga i radova, odnosno 20% u odnosu na najpovoljniju ponudu ponuđača kiji nudi dobra inostranog porekla. Navedene prednosti, u situaciji kada u postupku javne nabavke učestvuju ponuđači iz država potpisnica CEFTA sporazuma, odnosno Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, primenjivaće se u skladu sa odredbama navedenih sporazuma.

NAČELO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I OBEZBEĐIVANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Član 13 

Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagađuju, odnosno koji minimalno utiču na životnu sredinu, odnosno koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije - energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke.

Ovde je reč o sasvim novom načelu, koje nije bilo obuhvaćeno prethodnim propisima koji su uređivali oblast javnih nabavki. Suštinski, ovo načelo po svojoj prirodi ne spada u korpus načela koji se odnose na javne nabavke, kao prethodna navedena, već je reč o sasvim novom principu koji je zakonodavac predvideo, uvažavajući očigledno, značaj postizanja i drugih ciljeva i politika, koje neposredno nemaju veze sa samim postupkom i sprovođenjem javne nabavke. U ovom slučaju radi se o postizanju ciljeva koji su definisani politikama i strategijama u pogledu zaštite životne sredine i postizanja energetske efikasnosti. Načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti regulisano je članom  13. Zakona o javnim nabvakama. Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagađuju, odnosno koji minimalno utiču na životnu sredinu, odnosno koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije – energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke.

Ovaj princip, naizgled može insistirati da se inicijalno nabavljaju dobra, usluge i radovi koji su skuplji za naručioca, ali koji u krajnjoj liniji, uzevši u obzir krajnje efekte po životnu sredinu i uštede po pitanj energetske efikasnosti, svakako predstavljaju i ekonomski povoljnije rešenje. Radi se o principima na kojima počivaju tzv. „zelene nabavke“.