Okvirni sporazum

14.05.2013

Autor : FOD Srbija

OKVIRNI SPORAZUM

Okvirni sporazum

Član 40.

Naručilac može zaključiti okvirni sporazum nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka.

Naručilac ne može zaključiti okvirni sporazum ako su predmet javne nabavke usluge iz Priloga 1 ovog zakona, kategorija br. 6 i 27, ili radovi za koje se izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili najmanje tri ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum.

Okvirni sporazum ne može trajati duže od tri godine, a ako je zaključen sa jednim ponuđačem ne može trajati duže od dve godine.

Na osnovu okvirnog sporazuma naručilac može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa najpovoljnijim dobavljačem, odnosno najpovoljnijem dobavljaču izdati narudžbenicu, ako sadrži bitne elemente ugovora:

1) primenom kriterijuma ili uslova utvrđenih u okvirnom sporazumu;

2) dostavljanjem ponuda od strane dobavljača, u skladu sa bliže definisanim kriterijumima ili uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom.

U slučaju iz stava 5. tačka 2) ovog člana, naručilac je obavezan da postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka, a može koristiti i elektronsku licitaciju.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem, naručilac zaključuje ugovor sa tim dobavljačem pod uslovima i u granicama propisanim okvirnim sporazumom, a ako je neophodno, pozvaće dobavljača da dopuni svoju ponudu na osnovu koje je zaključen okvirni sporazum u skladu sa bliže definisanim uslovima.

Uprava za javne nabavke sačiniće modele i uputstvo o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma. 

Okvirni sporazum predstavlja novinu u našem sistemu javnih nabavki, nije bio poznat po prethodnim propisima i kao institut preuzet je iz propisa EU (Direktiva 2004/18). Ovde se ne radi o posebnoj, novoj vrsti postupka javne nabavke, već o jednom posebno fleksibilnom instrumentu, mehanizmu, koji se može koristiti unutar postojećih vrsta postupaka javne nabavke. Naručilac može zaključiti okvirni sporazum nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka. Pod tim se podrazumeva da se ne dodeljuje ugovor, odnosno isti se ne zaključuje, već se zaključuje okvirni sporazum. Dakle, vrste postupka su otvoreni ili restriktivni, dok okvirni sporazum predstavlja rezultat tih postupaka, odnosno poseban oblik i mehanizam na osnovu kojeg će se kasnije preuzimati konkretne ugovorne obaveze. Budući da se okvirnim sporazumom ne preuzimaju ugovorne obaveze, već se iste tek kasnije preuzimaju zaključenjem ugovora, a u skladu sa odredbama okvirnog sporazuma (a koji opet sadrži bitne element budućeg ugovora), ovaj institut je naročito pogodan za one naručioce koji su u obavezi da poštuju tzv „budžetsku“ godinu, odnosno da ne preuzimaju obaveze za koje ne mogu imati obezbeđena sredstva, budući da budžet ili finasiski plan za npr. sledeću godinu ne postoji. Okvirnim sporazumom ovakvi naručioci obezbeđuju buduće zaključivanje ugovora, sa poznatim elementima, ali konkretnu ugovornu obavezu još uvek ne preuzimaju, čime se otklanja rizik kršenja propisa o budžetskom sistemu, a samim tim i sankcionisanja, a omogućuje (izvesnost) nabavljanja potrebnih predmeta nabavki. Na ovaj način, okvirni sporazum ima karakteristike predugovora po Zakonu o obligacionim odnosima iz čl. 45, odnosno suštinski predstavlja predugovor prilagođen specifičnostima i potrebama vezanim za javne nabavke.

Okvirni sporazum je vrlo fleksibilan mehanizam, koji se široko koristi u sistemima gde već postoji. Kao svoj mehanizam naročito ih koriste tela koja sprovode centralizovane javne nabavke (a što je još jedna od novina u novom zakonu), koja najčešće preko okvirnih sporazuma sprovode javne nabavke. To u praksi izgleda tako što telo koje sprovodi centralizovanu nabavku sprovede otvoreni ili restriktivni postupak, na osnovu njega zaključi okvirni sporazum, a kasnije naručioci koji su korisnici centralizovanih nabavki, na osnovu okvirnih sporazuma, zaključuju konkretne ugovore, i to bez obaveze da sprovedu poseban postupak javne nabavke da bi takav ugovor zaključili.

Izuzetan značaj okvirni sporazum može imati i kod pojedinačnih naručilaca, dakle bez centralizovanja nabavki, naročito kada je reč o predmetima nabavki koji se izvesno svake godine moraju naručivati i nabavljati, te se jednim postupkom javne nabavke obezbeđuje kako izvesnost nabavljanja potrebnog predmeta nabavke, tako i izvesnost u pogledu budućih elemenata ugovora, i to bez preuzimanja konačne obaveze po završetku samog postupka, i bez rizika za podnošenje zahteva za zaštitu prava prilikom kasnijih zaključenja ugovora.

Za pojedine predmete javnih nabavki isključena je mogućnost primene okvirnog sporazuma – ukoliko su predmet javne nabavke usluke iz Priloga 1 ZJN, kategorija 6 - finansijske usluge i 27 - druge usluge, ili radovi za koje se izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili najmanje tri ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum. U praksi EU, okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem naziva se „okvirni ugovor“, ali koji je različit u odnosu na ugovor u pogledu toga što se okvirnim ugovorom ne preuzima definitivna ugovorna obaveza, i ova praksa je postojala i pre gore navedene EU direktive. Slična praka postoji i u Srbiji u pogledu ugovora o javnim nabavkama gde naručioci zadržavaju rezerve u pogledu preuzimanja ugovornih obaveza ili dela ugovornih obaveza, naročito za one obaveze koje bi dospevale u narednoj budžetskoj godini.

Zaključeni okvirni sporazum može važiti najduže tri godine, a ukoliko je zaključen sa jednim ponuđačen ne može trajati duže od dve godine.

Na osnovu okvirnog sporazuma naručilac može zaključiti ugovor o javnoj nabavci (i tada se definitivno preuzima ugovorna obaveza) sa najpovoljnijim ponuđačem, odnosno najpovoljnijem ponuđaču izdati narudžbenicu pod uslovom da ista sadrži bitne elemente ugovora, primenom kriterijuma i uslova utvrđenih u okvirnom sporazumu – dakle ugovor se zaključuje primenom samog okvirnog sporazuma, bez nekog potrebnog dodatnog postupka radi zaključivanja ugovora ili dostavljanjem ponuda od strane dobavljača (tzv. „mini tender“), u skladu sa bliže definisanim kriterijumima i uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom, a kada naručilac postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka, a može koristiti i elektronsku licitaciju. Kada je okvirni sporazum zaključen samo sa jednim dobavljačem, ugovor se zaključuje u skladu sa uslovima i u granicama okvirnog sporazuma, a uslučaju potrebe naručilac može pozvati dobavljača i da dopuni svoju ponudu.

U poslednjem stavu je propisano da će Uprava za javne nabavke sačiniti modele i uputstvo o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma, a što je naročito značajno za naručioce koji imaju potrebe za primenom ovog mehanizma, uzevši u obzir da je reč o potpunoj novini u našem sistemu javnih nabavki.